1.ШКОЛА И УЧЕЊЕ СУ ДЕТЕТОВА ОДГОВОРНОСТ

Поступно, у складу са узрастом, детету препуштати одговорност за школу: припрема школске торбе, брига о домаћим задацима, позајмљивање књига из библиотеке, буђење и устајање на време и сл.  Већ током првог разреда деца би могла преузети неке од ових обавеза.

ВАЖНО ЈЕ ДА РОДИТЕЉИ ИМАЈУ НА УМУ ДА ДЕТЕ ИДЕ У ШКОЛУ ЗБОГ СЕБЕ И ДА СЕ ТАЈ СТАВ ОСЕЋА У РАЗГОВОРИМА КОЈИ СЕ ВОДЕ СА ЊИМ!

2.СЛУШАЊЕ УМЕСТО ПРИГОВАРАЊА И СТАЛНИХ САВЕТА

Родитељи врло често, иако добронамерно, греше када исправљају, приговарају и деле савете детету на сваком кораку. Тако се деца уче да не могу сама решити проблем и да је најбоље ако само послушају шта им је речено. Старија деца чак и не послушају, већ само ћуте и праве се да слушају. Такав однос изазива пасиван отпор деце, који у адолесценцији прелази у активан отпор, па су честе свађе и одбијање послушности. Чак и деца која се не опиру, на овакав начин смањују свој труд у школи.

Дете треба слушати са истинским интересовањем, дајући му прилику да каже шта му је битно, а с циљем да чујемо како се оно осећа, шта оно жели и како му можемо помоћи да само реши проблем.

ЦИЉ РОДИТЕЉСТВА ЈЕ ОСПОСОБИТИ ДЕТЕ ДА ПОСТАНЕ САМОСТАЛНО, А ДЕО ТОГА ЈЕ И САМОСТАЛНОСТ У ШКОЛИ – УЧЕЊЕ, ОБАВЕЗЕ, УСПЕХ И ОДНОСИ СА ВРШЊАЦИМА.

3.ПОДРЖАВАТИ, ОХРАБРИВАТИ, ПОШТОВАТИ

Уместо да дете критикујете, да му приговарате, да га поткупљујете – подржавајте га, охрабрујте, поштујте и верујте у његове способности да ће савладати проблеме и успети у ономе што жели.

Више разумевања у разговору, толеранција за грешке, усмереност на дете, а не на своја осећања – важни су за дететову мотивацију за даљи рад. Није довољно само рећи детету „Можеш ти то. Верујем ја у тебе“, потребно је послушати у чему је проблем и заједно са дететом потражити могућа решења.

4.РЕАЛНОСТ НАСУПРОТ ПЕРФЕКЦИОНИЗМА

Деца која имају утисак да никада није довољно добро, да је четворка лоша оцена постану или перфекционисти или потпуно демотивисани за учење.

5.ПОМОЋ ЈЕ КАДА ДЕТЕТУ ДАМО АЛАТЕ ДА МОЖЕ ПОМОЋИ САМО СЕБИ

Дете треба научити како да решава проблеме, како да анализира, како да извлачи закључке. То је начин на који ће дете научити како само да решава своје задатке и како темељно да учи. Оно ће научити да је учење процес у коме може осетити знатижељу, ужитак откривања непознатог и успех. Све то дете губи ако му се сервирају готова решења. При помагању детету важно је да родитељ зна за кога то ради. Родитељ треба да приступи детету као партнеру у решавању проблема, да поставља питања која детету могу помоћи да нађе решење, нуди путеве, указује на значајне тачке и сл.

6.ПРИМЕР ВРЕДИ ВИШЕ НЕГО РЕЧИ

Деца која воле да уче обично живе у домовима у којима се знање цени, у којима родитељи допуштају питања и различита мишљења.

7.ПОМОЗИТЕ ДЕТЕТУ ДА СТЕКНЕ ЗДРАВЕ РАДНЕ НАВИКЕ

Са радним навикама се нико није родио. Детету треба помоћи да устали своје време за учење, да усвоји ритам рада са више кратких пауза, те да се награђује након обављеног посла – игра, забава... Стечене радне навике воде до успеха у школском учењу.

8.ПОДСТИЧИТЕ УЧЕЊЕ С РАЗУМЕВАЊЕМ

Подстичите дете да поставља питања зашто је то тако, како је до тога дошло и да нађе смисао у ономе што учи. Треба им помоћи да нађу корисност онога што уче, какве то има везе са већ ученим градивом, а какве са свакодневним животом.

9.ИЗБЕГНИТЕ ПРИВЛАЧЕЊЕ ПАЖЊЕ ПОМОЋУ ОЦЕНА

Важно је да деца редовно уживају у друштву и пажњи родитеља. Ако детету недостаје пажња, оно несвесно ту пажњу почне тражити чешћим добијањем лоших оцена.

10.НИЈЕ ШКОЛА СВЕ У ЖИВОТУ

Честа грешка родитеља је да школи дају превелик значај. За одржавање поверења и квалитетног односа са дететом важно је не испустити из вида да они имају живот и изван школе и изван оцена. Одржати однос поверења са дететом, вођење наизглед безначајних разговора је пут за задржавање поверења.