Метода грудве снега

Сваки ученик, у оквиру троминутне фазе за размишљање, бележи нпр. три предности/недостатка, три циља, три разлога, три мере, три питања... Након тога одељење се дели на више група по три члана (може и у парове) у којима се окупља девет (шест) различитих ставки. Задатак чланова групе је да за нпр. десет минута од тих девет ставки искористе четири које сматрају најважнијим. Ова правила важе и за трећу етапу, наиме за разговор у групама по девет чланова. За овај разговор на располагању је нпр. још десет минута. Сада група (три тима по троје – 9 чланова, 12 ставки) мора да се договори око 5 заједничких ставки, да се сходно томе информишу, аргументују, да дискутују, селектују. Пет најважнијих ставки свака група представља пленарно.

Рунда реклама

Ученицима се задаје одређена оквирна тема (нпр. реклама за посету Београду). Код куће се спремају за своје „рекламно обраћање“ које треба да траје око два минута. Они бележе кључне речи, вежбају испред огледала и сл.

Прво се формира више група од по 5-6 учесника и оне једне другима држе „пробно излагање“. Потом се одређује више учесника који ће пред свима држати своје рекламно обраћање. Након сваког обраћања, публика добија прилику да вреднује помоћу три картице у боји, које су претходно подељене свим слушаоцима (нпр. зелена – врло убедљиво, жута – делимично убедљиво, црвена – мало убедљиво). Онај који рекламира има право да пита до три слушаоца да му дају објашњење за свој избор картице. На крају се бележе критеријуми који чине одлику уверљивог обраћања.

Мождана олуја

Ова метода је згодна за генерисање нових, необичних и оригиналних идеја. Различити појединци са различитим знањима и искуствима другачије приступају проблему.

Свака мождана олуја започиње неким конкретним питањем – јасно постављеном темом. Циљ је, затим, изнети што више идеја без цензуре и вредновања (након размишљања од 2-3 минута). Свака идеја је добродошла. Идеје не треба образлагати, објашњавати, бранити, јер је у овој фази забрањена свака дискусија, критика или примедба. Треба све време остати позитиван. Неко из групе треба да буде задужен за записивање свих изнетих идеја. Тек када се идеје исцрпу, прелази се на другу фазу трагања за креативном идејом. Тада долази време за аргументе, логику, знање.

Симулација

Стварање замишљене социјалне ситуације која у највећој мери личи на стварну. Унутар те замишљене ситуације ученици преузимају различите улоге и долазе у међусобне односе, те замишљају и стварају различите резултате тих односа.

Метода коцке

Најпре се мора припремити коцка на чијим су пољима исписане теме за рад група.

Наставник баца коцку ученицима који су подељени у групе. Добијено поље са задатом темом је њихов задатак. Кратко пишу на задату тему. Након тога ученици размењују своје одговоре. Сваки ученик или група представља свој рад.

Инсерт метода

Ово је интерактивни начин обележавања успешног читања.

Сваки ученик добија текст. Ученици се упознају са начином рада и ознаке ће бележити на маргинама текста.

Начин рада: ставите ü на маргину уколико нешто што сте прочитали ПОТВРЂУЈЕ оно што сте знали; упишите + ако је информација за тебе нова; упишите – ако је нека информација коју сте прочитали ПРОТИВУРЕЧНА или НЕТАЧНА са оним што сте до тада знали; упиши ? ако желиш нешто више да сазнаш о томе....

Знам – желим да знам – научио сам

Наставник на табли припрема табели са колонама 1. И 2.

Ученици у паровима пар минута пишу све што знају на задату тему. Саопштавају то наставнику који, оно за шта постоји општа сагласност, пише то у колони 1. У колони 2. наставник уписује тврдње за које ученици нису сигурни, тј. шта је то што желе да знају.

Може се комбиновати са инсерт методом, где ће ученици у датом тексту наћи одговоре на нека питања.

Слагалица и допуњаљка

Наставник припреми материјал за рад група.

Одељењс се подели у групе по 4 ученика. Сваки ученик унутар групе добије свој број (1 – 4) и увид у тему на којој ће се радити.

Онда се формирају групе јединица, двојки, тројки и четворки – то су стручњаци за један део од задате теме на којој ће радити.

Када стручњаци заврше са проучавањем свог дела теме, свако се враћа у своју основну групу где подучава остале.

Мозаик метода

Слична је методи слагалице.

Ученици се поделе у групе (мање хетерогене). Задатак за групе дели се на делове „мозаика“. Сваки члан групе ради на свом задатку, а остале у групи треба томе да научи.

Стабло будућности

Сваки ученик на заједничком стаблу има своју грану на којој се касније додају листови или цветови на којима се пишу идеје, предлози или рашчлањује неки актуелни проблем, последице тог проблема и решења. Ова метода се може комбиновати са можданом олијом.

Игра улога

Наставник осмишљава основну ситуацију из реалности у којој различите особе разматрају неку тему/проблем на отворен начин.

За припрему разговора формира се више тимова који припремају по једну улогу. За то добијају картице са кратким описом улога, које се разликују од тима до тима. Ту још долазе основне стручне информације о теми које су исте за све. Чланови појединих припремних група читају и дискутују прво о постојећим материјалима, а потом размишљају како ће се глумац из њиховог тима понашати у предвиђеној улози и како треба да аргументује у игри. Потом се изабрани чланови група састају на импровизованој бини и изводе игру по улогама. На крају, дају се повратне информације.

Групна дискусија

Од ученика се захтева појашњавање и изражавање својих ставова и слух за ставове других.

„Чаробни микрофон“: група седи у кругу у средини ког је чаробни микрофон. Ко жели да дискутује узима микрофон и смо он може да говори, остали га слушају и гледају. Када говорник заврши, враћа микрофон и дискусија се наставља истим системом;

„Концентрични кругови“: ученици се поделе у две једнаке групе које формирају два концентрична круга – унутрашњи и спољашњи. Унутрашњи круг се окрене према спољашњем тако да је свако суочен са учеником са којим ће дискутовати. Након неколико минута, спољашњи круг се ротира улево, тако да је свако суочен са некин другим...

„“Слажем се – не слажем се“: на поду учионице нацрта се црта. Лева страна представља јако слагање, десна јако неслагање са оним о чему се расправља. Од ученика се тражи да ступе на место које представља њихов став.   Код млађих се може убацити опција – нисам сигуран.

Зујање у групи

Ово је корисна метода ако из целогрупне дискусије не произилазе идеје.

Замолите ученика да 1-2 у паровима дискутују о теми, а затим да своје идеје поделе са осталима у групи.

Метода грозд

Одабере се кључна реч/појам и напише на средини папира/табле. Све речи/фразе које ученицима падну на памет у вези са почетним појмом записују се около. Такође се записују и све асоцијације на управо записане речи/фразе. Паралелно са дописивањем нових речи потребно је повезивати појмове за које сматрамо да се могу повезати. Нови појмови се дописују све док идеје не пресуше.

Варијанте: сви ученици раде један грозд, свака група има други кључни појам, свако у групи може имати свој кључни појам, али да појмови буду у смисленој вези...

Мапа ума

Нека тема или поставка проблема бележи се као кључни појам у средиште папира/табле. Око тог центра настаје мапа памћења, венац главних грана и даљег разгранавања. Наставник може да зада први пример, потом једном ученику даје креду и он бележи следећу допуну. Креда се прослеђује и сваки ученик учествује.

Поступак може бити и да сваки ученик пролази сам кроз све кораке.

Метода акваријум

На пример, пет учесника спремних за дискусију седа у средину простора за рад. Око њих седе остали, да би дискусију која следи пратили као посматрачи. Задаје се контроверзна тема са којом су учесници дискусије делимично упознати. Група „акваријум“ дискутује рецимо 15 минута у сопственој режији. Посматрачи прате уз помоћ задатака за посматрање који су претходно припремљени и подељени. Када је дискусија завршена СВИ се окупљају на кратку анализу. Прво се изјашњавају посматрачи о референтној особи, а потом учесници дискусије износе своја искуства и напомене.