До недавно се веровало да на неку децу већи ефекат има награда, а на неку казна, већ у зависности од њиховог карактера. Данас знамо да то није тачно.

Јелена Холцер

Без обзира да ли је дете екстравертно или интровертно, да ли оставља утисак да је сигурно у себе или не, да ли вам отворено показује да му је потребна ваша подршка или не... за свако дете похвала има већи ефекат и значај. Ипак, родитељи још увек верују да хвалити своје дете није пристојно или да ће га хваљењем «урећи» (па после више неће бити добто?) или размазити ...На жалост, деца која нису хваљена често се осећају усамљено и несхваћено јер су одрасла са уверењем да нису довољно добра да би заслужила било какво признање или похвалу својих родитеља.

 Осећање мање вредности може их одвести ка дестуктивном понашању, болестима зависности, насиљу и криминалу или класичној депресији. Ова деца су у детињству стидљива и плашљива, а често таква остају и као одрасле особе.

         Похвала директно утиче на развој самопоштовања и формирање слике о себи. Зато, деца која су била хваљена од својих родитеља су много спремнија да се таквим родитељима повере кад имају проблем и да слушају њихове потребе и захтеве. Самопоуздано дете је весело, радознало, лако склапа познанства, уклапа се у друштво, не боји се да покаже своју слабост, одраста са оптимизмом и сигурношћу у себе и своју околину.

         Ипак, можете ли претерати са похвалама? Jean Twenge, професорка са универзитета у Сан Дијегу, спровела је велико тестирање више од 16.000 школске деце. На тестовима личности деца су одговарала на питања као што су: «Ја сам заиста посебна особа», Велика је штета не упознати мене», «Било би много боље када бих ја имала власт» итд. Општи закључак овог истраживања јесте да су деца толико самозаљубљена, себична, без осећања емотивне топлине, а да на сваку критику реагују насилно. Имају и веома изражен комплекс више вредности. Истовремено, више него икада млади у Америци су склони депресији. Незадовољни су својим постигнућима јер циљеви које себи постављају нису ни близу њихових могућности. Желећи да развију њихово самопоуздање, родитељи су претерали у свом неумереном хваљењу и константном придавању значаја свему што дете уради.

         Нема дилеме, хвалити дете јесте неопходно, веома важно и предуслов је правилног развоја њиховог самопуздања. Друго питање је: како треба хвалити?

         Конструктивне похвале увек дотичу неки конкретан рад или поступак детета, а не само дете. Будите увек што отворенији, директнији, јаснији. Покажите да ваша похвала није уопштена, јер сте издвојили нешто чиме сте посебно задовољни. «Дивно си спремио своју собу, али сам се посебно изненадила како ти је сада уредан радни сто...» или «Одличан ти је цртеж, али ми се највише свиђа ова кућица...» Односно, похвалите неки конкретан рад, а затим пронађите детаљ. На овај начин показујете да сте заиста посветили пажњу дететовом раду.

         Насупрот овим, конкретним, похвалама, генералне, уопштене реченице као што су «баш си ти мамин анђео» или «Ти си тако дивна девојчица», више припадају тепањима. Ове реченице су такође пожељне и охрабрујуће, али немају јасан и конкретан утицај на дете. Користећи овакве изјаве нисте похвалили дете које жели да вам покаже како је, на пример, одлично спаковало своје играчке.

Насупрот овим, конкретним, похвалама, генералне, уопштене реченице као што су «баш си ти мамин анђео» или «Ти си тако дивна девојчица», више припадају тепањима. Ове реченице су такође пожељне и охрабрујуће, али немају јасан и конкретан утицај на дете. Користећи овакве изјаве нисте похвалили дете које жели да вам покаже како је, на пример, одлично спаковало своје играчке.

Такође, када желите да појачате изазов, појачајте догађај. «Одлично је што си добио пет из математике, али још кад се сетим да си прошле недеље био болестан...» Овако изречена похвала звучи боље, али и шаље другачију поруку него када изговорите: «Баш добро што си добио пет. Пуно те волим.»          Опасне реченице. Колико год похвале биле важне и драгоцене, чувајте се да не звуче оптерећујуће: «верујем да ти то можеш» или «данас си то урадио боље него јуче, али ја знам да ћеш сутра бити још бољи...»

Овакве похвале јесу пуне подршке, али имајте на уму да ако дете добија само такве похвале, више ће бити оптерећено него охрабрено.Наиме, шта ако седогоди да нешто не уме или не може, а ви сте га већ «нафиловали» својим чврстим уверењем да ће оно то моћи­? У овој ситуацији дете ће се лако затворити у себе, биће усамљено и збуњено, са осећањем да је изневерило очекивања својих родитеља.

         Шта је добар повод за похвалу? Похвалите своје дете кад год сте њиме задовољни. Добро урађен цртеж, оцена у школи, сваки пут када вас изненади тиме што је још мало одрасло, када се само сети да обави нешто на шта сте га до недавно стално подсећали – ето вам разлога за похвалу. Хвалите дете пред њим самим!

         Како би се дете развило у самопоуздану особу, оно мора имати одговарајућу потврду, а не само да мисли или претпоставља да сте њиме задовољни и да је неко његово понашање прихваћено. Не заборавите да је ваше похвале вредан и дететов труд, уложено време, а не само постигнути резултати. Уосталом, ако немате слуха да похвалите труд, често изостану и резултати. Похвала мотивише дете да ради и туди се још више. И, не шкртарите са лепим речима охрабрења. Уместо да «ловите» грешке и пропусте, као разлоге за казне, радије тражите разлог за похвалу. Најлакше је критиковати, замерати, кажњавати. Ваше дете заслужује више. Потрудите се да научите да га хвалите. Уосталом, ко ће вашем детету говорити да је прекрасно, добро, паметно, надарено, изузетно, лепо, ... ако не ви?!

Бранислава Радишић, педагог