РАД СА УЧЕНИЦИМА СА СМЕТЊАМА У УЧЕЊУ

**ОПШТИ РАЗВОЈНИ ПЛАН**

ГОВОР - Вербално описивање слике (као припрема за учење писања)

í  Развијање пасивног фонда речи – Пример: Покажи ми на слици где је девојчица! ... Које дете се љуља? ... Ко има црвену хаљину? ... итд;

í  Развијање активног фонда речи – Пример: Шта ради девојчица? ... Каква јој је лопта? ... итд;

í  Развијање способности састављања реченица – Пример: Шта смо причали о овој девојчици? ... Причај ми о овом дечаку! ... итд. (Ако дете само набраја, дајемо пример за срочење реченице, како би оно могло да понови шта смо рекли);

í  Развијање вербалног описивања слике – Пример: Причај ми о слици! (Ако је потребно можемо помагати питањима. Ако дете само набраја, дајемо пример како би поновило реченице);

í  Развијање спонтаног говора – Пример: Причај ми, шта си радио јуче када си отишао из школе? ... (Можемо помагати питањима: Са ким си био на игралишту? ... Шта сте се тамо играли? ... итд. Можемо да дамо и пример за опширније излагање: Јуче поподне си био са мамом на игралишту ... Док је мама седела на клупи и читала, ти си се брзо попео на тобоган – да ли је тако било? ... итд).

ЧИТАЊЕ И ПИСАЊЕ

1. Развијање слушања фонема

í  Да ли чујеш глас ... у речи?;

í  Који глас чујеш у речи?;

í  Где чујеш глас ... у речи?;

í  Препознавање речи која је растављена на слогове, односно растављање речи на гласове; Касније – означавање гласова речи кружићима и обележавање места одређеног гласа;

í  Диференцијација звучних и безвучних гласова;

í  Диференцијација кратких и дугих гласова.

2. Развијање осећања ритма/раздвајања

í  Тапшање на слогове.

3. Развијање фонда речи

í  Развијање пасивног фонда речи, активирање, развијање активног фонда речи, прецизирање садржаја речи, корекција грешака у значењу речи;

í  Именице, глаголи придеви, одређени бројеви и неодређене количине; груписање;

í  Формирање група именица сличних по садржају (намештај, животиње, ...).

4. Развијање говорне вештине

í  Вербализација, описивање сличности, разлика, супротности – «једна је ..., а друга ...»;

í  Приче и песмице.

5. Развијање разумевања и именовања речи потребних у учењу читања и писања

í  Почетак, средина, крај, горњи, средњи, доњи и комбинације (Пример: На почетку доњег реда ...).

6. Развијање фине моторике руку

í  Рад глином, маказама, цепање папира, савијање, бојење, везивање пертли, закопчавање итд.;

í  Вежбе за руке праћене песмицама/разбрајалицама – координација говора и покрета.

7. Припрема писања састава

Фазе писања сатава:

í  Ученик каже, учитељ пише (записује уз исправљање граматичких грешака);

í  Учитељ каже, ученик пише (као да диктира реченице).

Приче у сликама – о свакој слици из приче каже се или напише по једна реченица.

8. Облици писања диктата

í  Класичан диктат – учитељ говори реченице, ученици пишу (захтева аудитивну пажњу и меморију);

í  Шетајући диктат – реченице за писање су окачене на зиду ван учионице; ученик прочита реченицу, запамти је, оде на своје место и запише је (захтева дужу визуелну пажњу и меморију);

í  Диктат са лименком – текст за писање је написан и исечен на реченице; ученик прочита реченицу, запамти је, баци папирић са реченицом у лименку и напише реченицу; узима следећи папирић ... (Може се комбиновати са разумевањем прочитаног – ако је прво потребно реченице једног текста ставити у одговарајући редослед);

í  Диктат са «рупама» - учитељ прво прочита цео текст који ће се писати; док диктира реченицу по реченицу, поједине речи изостави и куцне (или тапше) на месту изостављене речи, а ученици треба да напишу целу реченицу (захтева дуготрајну аудитивну пажњу и меморију);

í  Скелет – текст или песмица се преписује на тај начин да се увек пише само почетно слово сваке речи (Веома добро у почетној фази учења једне песмице).

МАТЕМАТИКА

1. Релације количина уз коришћење математичких појмова

í  Много, мало, ништа, више, мање, једнако итд.;

2. Стварање појма одређеног броја, његово усвајање и утврђивање

í  Бројање/одбројавање;

í  Бројање предмета и повезивање количине са цифром;

í  Упоређивање количина: количинама, кружићима, именовањем броја, бројчаним знаком.

3. Глобално препознавање количина

í  Препознавање количина без пребројавањам (на прстима или другим објектима).

4. Узлазно и силазно бројање

í  Бројање јединицама, по два, по пет, по десет узлазно и силазно;

í  Стављање бројева на картицама у правилан узлазни и силазни ред.

5. Припрема основних математичких радњи и појмова

í  Додајем, одузимам, колико је остало?;

í  Колико треба да се дода или одузме да би било исто толико, мање или више?;

í  Поучавање правилном коришћењу прстију.

6. Припрема текстуалних задатака

í  Уз помоћ слика или манипулацијом, уз коришћење математичких израза;

í  «Превођење» текстуалних задатака: преписивање математичко – граматичких задатака у математички језик, односно, одговарање на текстуалне задатке целом реченицом;

í  Разумевање «незавршених» текстуалних задатака (пр. Шта може да се пита?).

7. Препознавање и писање бројева

8. Означавање количинских релација (<, >, =).

9. Прецртавање, именовање и самостално цртање облика

ОПШТЕ КОГНИТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

Развијање перцепције/опажања

1. Аудитивна перцепција - слушање

í  Препознавање звука шире и уже околине (са касете, повезивање са сликом);

í  Препознавање и опонашање гласова животиња.

2. Визуелна перцепција

í  Познавање боја;

í  Познавање облика;

í  Визуелно препознавање правца: лево, десно, горе, доле;

í  Препознавање дела и целине;

í  Уочавање сличности, разлика, супротности визуелним путем.

Развијање пажње

í  Развијање аудутивне пажње (нпр. игра имена);

í  Уочавање делова који недостају са слике – визуелна пажња.

Развијање памћења

í  Визуелна меморија (Пример: Погледај ствари које видиш... Кад их покријем, покушај да се присетиш шта си све видео/погоди која недостаје);

í  Вербална меморија (песмице, понављање реченица, игра папагаја...);

í  Развијање памћења бројева;

í  Игре меморије.

Развијање оријентације у времену

í  Доба дана, називи дана у седмици, годишња доба итд.;

í  Стављање слика једноставне приче у одговарајући редослед, описивање одговарајућим одредбама за време.

Развијање оријентације у простору

í  Оријентација на свом телу;

í  Просторне релације: испод, изнад, иза, поред, ...;

í  Оријентација у простору, на табли и на папиру (горе – доле, лево – десно).

Развијање серијалности

í  Препознавање правила у низу, настављање визуелног низа;

í  Стављање слика једног догађаја у одговарајући низ.

 

ИГРЕ ЗА РАЗВИЈАЊЕ ОДРЕЂЊНИХ ЈЕЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ

Игре за читање

      Игра меморије – варијације: слика и реч, реч и реч (у почетку читања иста реч, а касније синоними, хомоними итд.);

       Још развија: визуелну меморију и пажњу, фонд речи, граматику;

      Домино – варијације: исте речи, хомоними, синоними, реч и група (кревет – намештај...);

      Лото – речи (описивање) – може да се игра са целим разредом (пише се на табли); Наставник чита речи на картицама, а ученици их уписују у своју табелу, бирајући место које желе. Картице са речима се измешају. Затим, сваки ученик прочита по једну реч са картице и сви ученици на својим табелама траже ту реч и прецртају је. Победник је онај који буде први прецртао пет речи у једном реду, колони или дијагонално;

       Још развија: фонд речи, визуелну и аудитивну пажњу, писање;

      Погоди шта видим/мислим – Мислила сам нешто, а ви погодите шта је то (одговарамо само са да и не);

       Још развија: фонд речи, визуелну и аудитивну пажњу, граматику, логичко размишљање.

Перцепција говора

      «Папагај» - понављање речи; почиње се једноставном речју, па све компликованијом;

       Још развија: аудитивну меморију и пажњу и вербалну моторику;

      «Иде воз Сузана» - само оно дете може да се попне на воз које каже реч са одређеним почетним словом;

       Још развија: аудитивну пажњу и перцепцију, фонетску анализу и синтезу, фонд речи;

      «Ланац речи» - треба да се каже реч која почиње на исто слово на које се претходна реч завршава или набрајање речи по азбучном реду. Добра је за развијање меморије. Ако треба, поновити последњих 3 – 5 речи;

      Идем на излет. Да ли могу да понесем ...? – Наставник или група деце одреди које се слово тражи. Сваки ученик пита: Идем на излет, да ли могу да понесем пешкир? Ако се одговарајући глас налази у речи, одговор је ДА, а ако се не налази, одговор је НЕ. Игра се завршава када сваки ученик зна о ком гласу је реч;

       Још развија: аудитивну пажњу и меморију, фонетску анализу и синтезу, логичко размишљање;

      Рећи ћу ти шта да црташ! – један ученик описује слику детаљно, а остали цртају. На крају упоређујемо дечје цртеже и оригинални сртеж;

      Пронађи некога у разреду ... – наставник састави листу која садржи информације о већем броју ученика: пр. има пса, има црну косу, воли да пева итд. Ученици шетају по учионици и једно другом постаљају питања (Да ли имаш пса?). Ако је одговор ДА, уписује се име те особе. Ако је одговор НЕ, иде се даље и пита следећа особа. Свако име се може само једном написати. Побеђује ученик који први попуни сва имена (Добро је за вежбање правилног постављања питања);

       Још развија: аудитивну пажњу и перцепцију, визуелну пажњу, перцепцију и меморију, фонд

       речи, граматику, разумевање говора;

      Једноставни Activity – речи или изразе које ученици познају, или које желимо да добро запамте, напишемо на картице. Један ученик извлачи картицу, прочита реч у себи и описује је како би остали ученици погодили ту реч;

       Још развија: аудитивну и визуелну пажњу и меморију, фонд речи, граматику, разумевање

       говора, логичко размишљање;

Разумевање говора

      «Истинито/неистинито» – Ја ћу рећи реченицу, а ти покушај да погодиш да ли је истина или није. Ако ми је хладно треба да скинем џемпер. ... Сада ти реци реченицу, а ја ћу покушати да погодим да ли је истина или није. Могу се ставити две столице у средину учионице, једна је истинита, а друга лажна. Децу поделимо у две групе. Код сваког исказа по један поен добија она група чији такмичар први стигне до одговарајуће столице;

       Још развија: аудитивну пажњу.

Развијање фонда речи

      Сакупљање речи – Сакупљаћемо речи које спадају у исту групу (биљке, воће, ...). Варијације: исто почетно слово, иста група речи, исти почетни слог, последње слово једне речи прво је слово следеће речи итд.;

      Пакујем торбу – деца долазе једно за другим и увек додају по једну реч «у торбу», понављајући претходно наведене речи.;

       Још развија: аудитивну пажњу и меморију, фонетску анализу и синтезу, логичко размишљање;

      Ланац речи – Склапају се реченице о нечему и увек се додаје по једна нова реч, а све претходне се понављају;

       Још развија: аудитивну меморију и пажњу, груписање именица, граматику.

Развијање састављања реченице

      «Ја почињем реченицу, а ти је заврши!» - Пример: Веверица скакуће ... (где?) ... на грани/на облаку/на кревету...итд;

       Још развија: аудитивну и визуелну пажњу и меморију, фонд речи, граматику, разумевање

       говора.

ИГРЕ ЗА РАЗВИЈАЊЕ ПАЖЊЕ

Развијање пажње и моторне координације

      «Од ... до ...» - лопту или неки други предмет додајемо једно другом у кругу, увек кажемо: Од Саре до Зорана. Зоран ухвати лопту па је баци и каже: Од Зорана до Маје итд.;

       Још развија: аудитивну и визуелну пажњу, граматику;

      Шта радиш? (+ покрет) – једна особа показује покрете једне радње (пр. читање). Следећа особа је пита: Шта радиш? Прва одговара нешто потпуно различито од онога што ради (пр. перем зубе). Друга особа сада показује тај покрет ...;

       Још развија: аудитивну и визуелну меморију, фонд речи, граматику, разумевање говора;

      Реч – покрет – меморија – свако понавља претходну реч и додаје још једну комбинацију речи и покрета (пр. каже књига и дотакне уво, па каже уво и дотакне сто...);

       Још развија: аудитивну и визуелну перепцију, визуелну меморију, фонд речи.

Развијање пажње и опажања

      «Игра имена» - набрајамо речи и имена, а ученик треба да реагује само на своје име;

      «Корачање» - може се играти на плочи игре «Човече не љути се», или да се стварно шета. Договоримо се коју реч тражимо. Када дете чује ту реч, може да направи један корак напред. Ако погреши, иде корак назад. Ако више деце игра, свако тражи другу реч;

       Још развија: аудитивну меморију

      «Сметња» - дете треба да прича о нечему или да ради неки задатак, али не сме дозволити да му сметамо, не сме да реагује на дешавања око њега.

Развијање пажње и говора

      «Нисам тебе питала» - поставља се било какво питање и на крају питања кажемо нечије име. Али, та особа не сме да одговори, већ одговара особа која седи десно од ње или ...;

       Још развија: фонд речи и граматику.

ОПШТИ САВЕТИ ЗА РАД СА ДЕЦОМ СА СМЕТЊАМА У УЧЕЊУ

Сметње у моторичком или когнитивном развоју

1. Актуелна дневна успешност ове деце не зависи од њихове воље, имају «боље и лошије» дане;
2. Највише помажу мултисензорне методе и наставна средства;
3. Неопходно је учење/поучавање техника учења;
4. Потребно им је више времена за учење и више понављања;
5. Градиво испланирати у малим корацима, од једноставнијих ка компликованијим задацима;
6. Анализа грешака је веома важна – скренути детету пажњу на то како је добијен одређени резултат (грешка у корацима), не анализирати само погрешан резултат;
7. Уместо саопштавања доброг резултата, боље је дати путоказ ка добром решењу, да би дете самостално нашло право решење;
8. Потребно је много позитивних стимулација и похвала:

1. објекат као награда (чоколадица, налепница...)
2. заједничка активност као награда (игра, шетња...)
3. социјална награда (вербална похвала, осмех, мажење)
4. кажњавање (негативан стимуланс) је изостављање награде

Сметње у говорном/језичком развоју

1. Учитељев говор трба да је пример (чист, спорији, јасан, отворен);
2. Користити речи и граматичке облике које дете сигурно разуме (кратке реченице са једноставним речима и граматиком);
3. Давати кратке и једноставне инструкције;
4. Не користити негативну критику ако дете нешто неправилно каже. Увек поновити оно што је дете изговорило, али онако како је требало да каже, дајући му шансу да исправи грешку;
5. Увек да учитељ вербализује оно што ради;
6. Учитељ треба да је позитиван. Не мислити на оно шта све дете не зна, веч на оно шта зна – то је оно на шта се можете ослањати.

Поремећај пажње

1. Учитељ треба да буде одређен, консеквентан и прихватљив;
2. Дати мали број једноставних и очигледних правила;
3. Обезбедити разноликост и занимљивост задатака;
4. Инструкције давати једноставно и кратко;
5. Обезбедити да неке активности постану рутинске;
6. Давати пуно и често feedback-а, стимуланса за време рада;
7. Будите позитивни, дајте много похвала, а мање негативних критика и негативна критика се може изрећи на позитиван начин;
8. Практикујте принцип «ту и сада» - реагујте одмах;
9. Конкретно реците због чега похвањујете или грдите – не користите речи «увек» и «никад»;