Многи наши спортисти, и поред мноштва обавеза које имају, ипак не заборављају да својим гестовима покажу своју хуманост и величину. Такав је и наш репрезентативац Александар Коларов, који је након напорних тренинга и утакмица у Русији посетио кућу наше ученице Теодоре Николин, ђака генерације. У Теодориној кући се скромно прослављала титула ђака генерације, а Коларов је дошао са честиткама и тиме обрадовао нашу Теодору и сву присутну децу. Иначе, да подсетимо, Александар Коларов је и наш суграђанин, који је током читаве своје каријере показивао великодушност несебично пружајући људима своју помоћ и показујући да, упркос огромној популарности коју поседује, ипак није заборавио свој родни крај, своје суседе и пријатеље које радо посећује кадгод нађе мало слободног времена. Зато, сви људи нашег села поносно изговарају име Александра Коларова и диве се њему и његовим родитељима који свакодневно показују своју скромност и хуманост.
Што би Андрић рекао:,,Све може бити. Али једно не може: не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних, а душевних људи који ће за божју љубав подизати трајне грађевине, да би земља била лепша и човек на њој живео лакше и боље. Кад би њих нестало, то би значило да ће и божја љубав угаснути и нестати са света. То не може бити.”
Надамо се да ће Теодора у животу следити Коларова и бити успешна као и он!

Мирјана Тарлаћ, наставница српског језика