Ове године су ученици III -2  први пут учествовали на 48. Рецитаторској смотри, а потом су се неки од њих пласирали и на даљи ниво, тј. на Зонску рецитаторску смотру. Тих дана је био прави празник за љубитеље поезије. Инспирасани различитим интерпретацијама које су имали прилику да чују на овим такмичењима, ученици овог одељења су јуче имали жељу да се опробају у улози песника. Наиме, јуче је био Међународни дан поезије, тако да су ови наши мали песници покушали да дају свој скромни допринос. Они су јуче кројили риме и стихове кроз спонтани разговор на часу српског језика. Час је пролетео за трен, а песме ће остати заувек и сећаће нас на овај дан.
Као вешти песници, овога пута били су: Андрија Никић, Ружица Драгаш, Теодора Шолић, Немања Инђић. Прочитајте неке од њихових стихова.....

    Ја не знам песме писати
 
 Ја не знам песме писати,
 али знам дисати.
Ја не знам бацати риме,
али знам јести пралине.
Ја не знам писати текстове,
али знам решавати тестове
Ја нисам песник, нисам и тачка
Што не пишу стихове зец и мачка?
            
                          Андрија Никић III -2  
 
   Пролеће

Сунце се, ено,
као вретено
над градом врти
и главом клима.

Све је у мени
Одмах шарено
У нама свима шареног има.

Ту негде, близу,
Али не знам где је,
Ветар се топли
Врти и смеје,
Чупка нам косу.

Реци ми зашто с тобом
У ходу одједном данас
Говорим тише
И само трепћем
И ништа више.
Кад испод липа сенке се руше,
Зашто сам тако одједном смушен?
   

                        Ружица Драгаш III -2  

     Љубавна песма
Када тебе видим
и очи твоје,
Из мене искаче
Срце моје.

Само за тебе
Хоћу да чујем
Само за тебе
Хоћу да знам.

Љубав је лепа
Крива и права,
али од ње
често боли глава.

                    Теодора Шолић III -2  

            Једна је мајка

Моја је мајка
Као најлепша бајка,
Јако ме воли
Јер једна је мајка.

Од свих добрих мама
Које постоје
Од моје нема боље.

Она је мој цвет
Најлепши свет,
Јако је волим,
Јер једна је мајка.

Она је топлија од ватре,
И лепша од руже,
И њени откуцаји срца око мене круже.

Једна је мајка
Која зна да воли,
И када сам болестан
Да ме никад ништа не заболи.

Ја своју мајку
Сањам сваки дан,
И то ми је најлепши сан.

                            Немања Инђић III -2  

                                                                                          Гордана Милосављевић, учитељица