Крај основне школе је тренутак који сви очекујемо са нестрпљењем, али и са тугом. Иако знамо да је време да кренемо даље, тешко је опростити се од разреда који је био много више од обичне школске групе. Наш разред био је заиста посебан, сложан, успешан и пун дивних људи које никада нећу заборавити.
Од првог дана осећала се нека посебна енергија међу нама. Били смо тим у правом смислу те речи, увек једни уз друге, у срећи и невољи, у учењу и забави. Наше другарство је било чврсто, искрено и пуно разумевања. Разред је био пун различитих карактера, али смо се поштовали, помагали и заједно расли. Упркос разликамс, увек смо налазили начин да будемо једно. Поносно могу рећи да смо били најбољи разред у школи, не само по оценама, већ и по понашању. Учитељица и наставници су нас често истицали као пример другима. Наше генерације ће се сећати по успеху, културном понашању, али и по ведром духу, по смеху који је свакодневно одзвањао ходницима школе. Учествовали смо у разним такмичењима и приредбама, увек заједно, са жељом да дамо најбоље од себе. Најлепше успомене носим из заједничких тренутака, из школских излета, проба за представе, дана када смо једни другима помагали да пребродимо тешке тренутке. Сви ти дани обликовали су нас и учинили да данас, на растанку, осећам и тугу и понос у исто време. Тешко ми је што се растајемо, јер овде остављам део свог детињства. Али исто тако, срећна сам јер знам да свако од нас креће путем који је само његов. Нека нам се путеви разиђу, али срца ће нам заувек бити повезана. Верујем да ћемо сви бити успешни, поштени и добри људи, баш као што смо то научили у овом разреду.
Наш разред ће ми заувек остати у срцу као најлепше поглавље мог школског живота. И док корачамо ка новим изазовима, једно знам сигурно, били смо најбољи.

Катарина Ранков, 8-1